PRA 007 smallБраничево представља једну од главних геостратегијских тачака југоисточне Европе. Природне комуникације, плодно земљиште и рудама богате заледе, условили су богату културно-историјску прошлост овог простора. Први трагови човека потичу из времена старијег неолита, око 6000. године п.н.е. Крајем неолита, око 4500. године п.н.е. долази до формирања винчанске цивилизације, која је међу првима дошла до открића металургије бакра, која је потврђена на локалитету Беловоде код Петровца. Време развијеног бакарног доба, познато је у науци под називом костолачка култура, која је име добила по налазишту које је смештено у селу Костолцу. 

Током бронзаног доба, на простору Браничева егзистира ватинска култура, коју смењује дубовачко-жутобрдска, названа по локалитету Жуто Брдо код Голупца. Откривена гробља у Подунављу, раскошним керамичким материјалом говоре о високом степену духовности. О великом значају овог простора крајем II миленијума старе ере, сведоче бројне оставе металних предмета. Оне сведоче о високом степену духовности и технолошко-металуршком знању становника овог простора. 

Током старијег гвозденог доба у овом делу Србије живе Трибали, једно од најзначајнијих старобалканских племена. Њихови гробови, откривени у Костолцу, садрже бројне предмете који осветљавају овај период. Крајем IV века старе ере у српско Подунавље стижу Келти. 

Они на овом простору формирају базно подручје за експанзију на Балкан. Најзначајније налазиште је некропола Пећине у селу Костолцу.


 

ФОТО ГАЛЕРИЈА