33035658

Браничевска област састоји се из више антропогеографских целина: Поморавља, Подунавља, Стига, Браничева (у ужем смислу), Звижда, Млаве и Хомоља, које насељавају српско и влашко становништво, различито по говору, ношњи, обредној традицији и народном стваралаштву. Ова два етноса су, живећи заједно на истом простору, у међусобном процесу акултурације, изградила посебне елементе народне културе који су специфични за ову област.

Основна занимања сеоског становништва су земљорадња и сточарство, а допунска воћарство, виноградарство, рад у воденици и ваљавицама, лов, пчеларство и испирање злата у долини Пека. У градовима и варошима становништво се бавило трговином и занатством. Народна ношња становништва Браничевске области представља одраз духовног и уметничког израза. Нарочито се по лепоти издвајају делови женске ношње богато украшени везом, апликацијама и тканим орнаментима. По лепоти посебно се и у српској и у влашкој ношњи издвајају зубуни.

У градовима се почетком века носила грађанска ношња коју чине либаде, дуга сукња и појас, а на глави фес са барешом.

Обредна пракса становништва Браничевског краја је веома богата. Истичу се обреди везани за Божић, Богојављење, Покладе, Тодорову недељу, Ускрс, Биљани петак, Ђурђевдан, Духове, заветине и славе. Веома је богата и обредна пракса везана за рођење, свадбу и смрт. Карактеристични су посмртни обреди влашког становништва: помане(даће), посмртне свадбе, слање рајске свеће и изливање воде мртвима за душу. Карактеристични обреди су ,,бацање крстова" , побратимство, другаричење. 


 ФОТО ГАЛЕРИЈА