У Пожаревцу је 2004. године, у непосредној близини места где је потписан Пожаревачки мир на брду Тулба, постављено спомен обележје од камених блокова тешких више од 15 тона, са циљем да се чува успомена на овај важан историјски догађај. Тада је основана Фондација „Пожаревачки мир“ и захваљујући Фондацији у Пожаревцу је 21. јула 2010. године на брду Тулба, а на годишњицу овог догађаја постављена реплика царског шатора која представља веродостојни приказ овог историјског догађаја везаног за наш крај. Стална изложбена поставка са експонатима у царском шатору постављена је 27. априла 2012. године. Ови вредни оригинални предмети као и фотокопије нам дају важна сазнања о овом историјском догађају.

Пожаревачком миру претходио је аустро-турски рат 1716-1718. године који се водио између Аустрије и Млетачке републике са једне стране и Турске са друге стране у областима где живи српски народ. Чувена битка за Београд била је 15. августа 1717. године. Турску војску од 150 000 војника предводио је Халил паша, велики везир, а аустријску војску Евгеније Савојски. У тој бици Турци су били поражени.

Мировни конгрес започео је 5. јуна, а завршио се 21. јула 1718. године под шаторима на брду Сопот. Било је девет седница, а посредници су били Енглеска и Холандија. Аустрију су заступали фон Вирмонт и Талман, Турску Ибрахим-ага и Ахмед-ага, Млетачку Републику Карло Руцини. По одредбама Пожаревачког мира читава Северна Србија до Западне Мораве припала је Аустрији. Пожаревац је тиме све до 1739. године био под аустријском окупацијом. После рата Аустрија је добила Банат, узан појас Босне поред Саве, Северну Србију и Малу Влашку. Поред тога са Турском је закључила Прву трговинску конвенцију, према којој је могла постављати своје конзуле у турским градовима. Трговци су добили потпуну слободу кретања и пословања. Млетачка Република је овим миром изгубила свој некадашњи значај и утицај на Леванту и тиме постала другоразредна поморска држава у Европи.

НовацАустрија је поводом закључења Пожаревачког мира 1718. године исковала 21 медаљу према Хугу Вајферту, нумизматичару, које су својим рељефним приказом уметничко сведочанство тога времена. На медаљама су представљене рељефне представе које говоре о победи и надмоћи над Турском. Представљени су турски војници како клече пред царем Карлом VI молећи за мир, антички и библијски симболи (Јупитер са муњом и орлом, Меркур као мировни гласник, персонификације античке победе, религије, правде, мира). У Народном Музеју у Пожаревцу се налази 11 медаља искованих поводом Пожаревачког мира, 7 различитих и 4 дупликата. Поред медаља на сталној музејској поставци изложене су и три златника Карла VI као и фотокопије гравира из Албума Ј. К. Вајса.
Овај Албум који се састоји од двадесет гравира резаних у бакру издат је у Бечу 20. априла 1720. године. Гравери бакрореза били су Давид Несенталер и Готфрид Фаук, издавач је био Јеремија Волф, а аутор текста и цртежа Јохан Конрад Вајс. Албум је посвећен грофу Одвајру, команданту Београда и гравире приказују његове посете турским опуномоћеницима и обрнуто.
На фотографијама које се налазе у историјској збирци представљена је оружана турска и аустријска војска, фотографија шатора где је приказана посета грофу Одвајру, сцена битке за Београд коју називају најкрвавијом битком осамнаестог века, кола са царским поклонима, луксузна кочија за високе личности.

На сталној поставци још се налази и фотокопија Плана размештаја шатора учесника мировног конгреса 5. јуна 1718. године и фотографија бакрописа исте садржине, рад Гашпара Родеркуда (бакропис се чува у Народној библиотеци Србије у Београду). Оригинал Плана размештаја шатора учесника мировног конгреса налази се у Државном архиву у Бечу. На основу овог Плана долазимо до детаљнијих објашњења везаних за амбијент где су се водили мировни преговори. Мировна конференција је почела 5. јуна 1718. године у специјално одређеном великом царском шатору који је био уређен за конференцију што је на плану означено великим словом А. Овај велики скупоцени шатор, који је поставила царска служба био је одређен само за преговоре учесника мировне конференције, а централни положај и величина упућивали су све присутне да се у њему одржавају, дуги, мучни дипломатски преговори зараћених страна. Тачне димензије шатора нам нису познате, али знамо да је био од плаво, пругастог смрекиног цвилиха, фатиран платном и оивичен жутим свиленим бортнама на сваком од четири велика улаза.

У близини великог царског шатора налазила су се и два шатора противника која су служила за одмор делегација током мировних преговора. На овом плану тачно је означен положај свих шатора у којима су били смештени учесници мировне конференције.


 

ФОТО ГАЛЕРИЈА