070519 15

Почетком VII века Византија је била потиснута са Дунава, када Авари и Словени прелазе Дунав и насељавају Балканско полуострво. У IX веку долази до јачања бугарске државе, а бугарска административна власт представља својеврсни отпор Византији. Крајем IX века долази до покрштавања становништва ове области. Из тог времена познат је епископ моравски Агатон. Средином X века спомиње се кнежевина Морава која се налазила у сливу река Велике Мораве, Млаве и Пека.

У XII веку Браничево је под влашћу Византије и често се спомиње као узрок византијско-угарских сукоба. Захваљујући свом геостратешком положају, Браничево у XII и првим деценијама XIII века доживљава процват и постаје важан трговачки центар. Деведесетих година XIII века, након победе краља Драгутина и Милутина над татарским вазалима Дрманом и Куделином 1291. године, Браничево улази у састав српске државе. Након смрти цара Душана, Браничевом су 1361. године завладали Растислалићи. 

Године 1379. кнез Лазар је победио Растислалиће и подигао манастир Горњак (1379-1380). Тада је настао и читав низ других манастира у овом крају. Налазећи се у непосредној близини Смедерева, Браничево има значајну улогу за време Деспотовине. Падом Смедерева 1459. године и ова област потпада под турску власт. Вредна археолошка збирка оруђа, оружја, накита, новца и посуда, сведочи нам о бурним историјским догађајима током овог периода.