Археолошка истраживања Виминацијума, са прекидима и у различитом обиму, трају више од једног века. Крајем XIX и почетком XX века М. Валтровић и М. Васић су на десној обали Млаве, на локалилтету Чаир, обавили археолошка истраживања и утврдили димензије логора: 442 х 385 м, а западно од њега цивилно насеље димензија 850 х 600 м. У XIX веку још су се јасно назирали његови обриси: широке улице, тргови, позоришта, купатила, водовод и градски бедем. Од 1977. године трају систематска заштитна истраживања која су дала прворазредне резултате и потврдила да се ради о једном од најзначајнијих археолошких локалитета у југоисточној Европи. Истражено је десет некропола са 12.000 гробова у хронолошком распону од 12. века до 17 века.

О сложеним политичким, етничким и културним односима у овом делу Царства сведочи преко 30.000 античких предмета из Виминацијума који представљају основ за проучавање античке културе на територији Србије. Осим увоза луксузне робе који је стизао на виминацијумско тржиште из западног, источног и медитеранског дела Царства, продукција локалних, виминацијумских радионица је имала знатног удела у трговачким кретањима дуж дунавског лимеса. Од свих легијских логора који су се налазили на територији некадашњег Римског царства, од Велике Британије до Ирака, само се два налазе на ненасељеним просторима: Карнунтум (Carnuntum) недалеко од Беча у Аустрији који је истражен пре више од једног века.

Виминацијум је данас једини легијски логор који се налази у слоју оранице и који би, уз примену модерних истраживачких метода, пружио драгоцене податке за проверу досадашњих територија о војним логорома и античкој култури. Главни град провинције Горње Мезије Виминацијум је настао половином I века н.е. у непосредној близини Костолца, на територији келтског племена Скордиска. Каструм на десној обали Млаве основала је легија VII Claudiae која ће у њему остати све до краја антике. Током своје историје, Виминацијум се развио у најзначајнији војно-политички, економски и културни центар и главни град Горње Мезије (Moesia Superior), у касној антици провинције Мезије Приме (Moesia Prima). Изузетно повољан геостратешки положај у систему одбране допринео је да Виминацијум има пресудну улогу у догађајима значајним по опстанак Царства. Крајем I и почетком II века био је сабирна база римских трупа у Трајановим ратовима против Дачана. У другој половини III века обележеној бурним војно-политичким догађајима и претендентским борбама за престо, Виминацијум и легија VII Claudia имају врло важну улогу.

 

Положај у Царству

Пресудна битка којим је започео период тетрахије и владавина балканских царева, одиграла се недалеко од Виминацијума између Диоклецијана и Карина 284. године. Изузетан положај у Царству озваничен је додељивањем привилегованог статуса муниципијума, под Хадријаном, 117. године. Епидемија куге за време Марка Аурелија (161-180. године) само је кратко прекинула његов економски успон. Већ у првим годинама III века град је у пуном процвату. Време Септимија Севера представља период врхунског просперитета града и највиши домет у његовој занатској и уметничкој продукцији.