Установе попут музеја које се претежно баве прошлошћу,по природи ствари имају и своју сопствену историју. Сакупљање старина са подручја Браничева датира још из прве половине 19.века, с обзиром да је читав пожаревачки крај био богат многим остацима старина. После вишегодишњих сакупљања старина,првенствено археолошких предмета (нумизматике) из Виминацијума, при Пожаревачкој гимназији је 1895. установљена музејска збирка.Правила Музеја донета су 22.јануара 1896.године. У Србији је до тада постојао само Народни музеј у Београду, основан 1844. године. Оснивање музеја у Србији образложило је Попечитељство просвештенија у свом оснивачком акту 10.маја 1844. године потребом обавезног сакупљања старина и то упутило свим окружним начелницима.

 У Пожаревачком округу прикупљање старина започело је и много пре оснивања Народног музеја у Београду. Прикупљање старих, вредних и значајних предмета, започело је још двадесетих година XIX века, што се све уклапало у све веће интересовање за истраживање културних споменика, која су постала део свеукупног полета и упорног залагања за достизање просвећене Европе. Великог удела у томе имао је и кнез Милош. Управо његово ангажовање и улога у остваривању ових подухвата били су одлучујући. У почетку су се све пријаве о налазима сливале у његову канцеларију и он их је лично разматрао. Интесантно је истаћи да је први помен о старим ископинама, украшеним мермерном плочама о којима је извештен кнез Милош, био баш из Пожаревачког округа још 1820. године. О овом налазу, главни кнез пожаревачки, Марко Теодосијевић-Абдула, у свом извештају од 8. јуна 1820.године, обавештава кнеза Милоша,поред осталог и о ископаним новчићима у Мајдану и Кучајни.