Култура становања у Пожаревцу у XIX и првој половини XX века

У првим деценијама XIX века задржавају се оријенталне навике у опремању простора – соба је опремљена миндерлуцима за спавање, омањим асталчићима и столицама, сталажама за шољице, тацне, чаше, ћилимима на патосу. По доласку Турака на српску територију почињу да се негују разни занати, посебно обрада дрвета и метала (бакар, сребро). Кујунџије израђују посуђе од метала за свакодневну употребу (сахани, тепсије, ибрици…) који носе оријенталне утицаје у обради.

Кујунџије-златари раде у техници гравирања, цизелирања, инкрустрације и тауширања, са арабеском, шаром од испреплетених геометријских и биљних форми, као главним мотивом. У XVIII и XIX беку цветало је дрворезбарство у којем су се уметници – резбари остварили нарочито кроз биљни орнамент (представа човека је била забрањена у уметности). Декоративна пластика у дрвету налазила се како на исламским јавним зградама и богомољама, тако и у приватним кућама, нарочито на вратима и таваницама.

Украшавани су још долапи, трeмови, намештај са мотивима флоралног и геометријског порекла (шестокраке звезде, криве линије сличне змијама, стилизовани цветови…).

Чаша алпака

H-10cm, R-7,5cm, r-4 цм

Постепено потискивање оријенталног начина живота од средине XIX века променило је стару структуру породичних домова и њихов начин опремања. Приватни простор постепено добија европски изглед. Пошто није постојала домаћа производња, намештај се увозио из средње Европе, најчешће из Беча и Будимпеште.

Стилске особености експоната уклапају се у стилове историцизма, тзв. „неостилове“ или намерно подражавање претходних уметничких епоха. Од средине XIX века, па све до појаве сецесије, у примењеној уметности носталгична веза за ранијим стиловима је била веома јака, те настају стилови израсли на темељу готике, ренесансе, барока, рококоа. У витринама су биле смештене породичне драгоцености, али и симболи друштвеног положаја.

Имућније породице наручују слике којим украшавају станове, најчешће репрезентативне портрете својих чланова. Осим слика, на зидовима висе и фотографије и друге породичне меморабилије. Често се качи оружје поштованих предака, који су се прославили у борбама. Тако, приватни простор у XIX веку добија и јавну намену са циљем да пружи одабране информације о власнику куће и члановима његове породице.

Бокал

крај XIX века стаклo, H-31,5 цм

Марина Радосављевић
Виши историчар уметности



Art Deco стил у стамбеној култури Пожаревца


У првој половини 20. века, нарочито у међуратном периоду, многе пожаревачке породице своје домове опремале су намештајем Art Deco стила. То је био модеран стил, који се веома брзо проширио по Европи и Америци. Поникао је у Француској, непосредно пре Првог светског рата, као одговор на сецесију. Одликује се лаганим дизајном, елеганцијом, високим сјајем и употребом једноставних линија и чистих боја.

Трпезарија

Art Deco стил, почетak ХХ века
У изради намештаја користило се квалитетно дрво обложено полираним и лакираним фурниром. Од тада, историја Виминацијума тесно је повезана са догађајима и централном политиком Царства. Најпре су то биле дуге и систематске припреме за освајање Дакије, а затим догађаји који су од II до VI века, снажно утицали на политичко-економску историју овог подунавског града.

У то време, Пожаревац јe био значајан економски и културни центар, захваљујући развоју трговине, занатства, угоститељства, почецима индустријализације, као и духу једног образованог грађанског слоја, који се школовао или стручно усавршавао у западноевропским државама.


Даница Ђокић
Музејски саветник - етнолог