Историјско - уметничка збирка

Колекција од преко седам стотина уметничких дела, сакупљана више деценија, сабира радове који су са једне стране били у фокусу интересовања колекционара, када говоримо о Легатима Миодрага Марковића (међуратно сликарство) и Мирослава Арсића (мала графика седамдесетих и осамдесетих година), а са друге стране одражава активну уметничку сцену, видљиву у каснијим стваралачким фазама познатих и признатих уметника, као и у новим тенденцијама којима је стремила млађа генерација уметника.

Портрет Миодрага Марковића

„…Ради се о врло значајном периоду у развоју наше уметности, у коме је наше сликарство достигло исти ниво као и стваралаштво у другим земљама централне и западне Европе. Слика из тог периода, на жалост, нема много, тако да се оне могу видети само у Београду и Новом Саду. Пожаревац ће бити трећи град у Србији у коме ће постојати једна збирка са овим материјалом.“

(мишљење Миодрага Протића и Лазара Трифуновића о вредностима спомен-збирке Миодрага Марковића)

Јован Бијелић – ,,Босански предео”

Друго уметничко завештање оставио је Мирослав Арсић, пожаревачки уметник, у виду дела мале графике на којима се могу уочити преовлађујуће уметничке појаве на интерактивном југословенском простору седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.

Остатак збирке доноси утицаје из сфере актуелности и присутности на релативно великом и децантрализованом културном простору. Највећу целину чине радови на папиру, са цртежима и графикама у виду два најбројнија језгра, који запремају више од две трећине од укупног броја инвентарисаних јединица Збирке. Заступљени су уметници попут Уроша Тошковића, Стојана Ћелића, Михаила Петрова, Бранка Миљуша, Бошка Карановића, Живка Ђака… 

Онај део у уметности друге половине ХХ века који није био обухваћен радовима на папиру из Збирке, донекле је надомештен сликарским делима Александра Луковића, Зорана Петровића, Живојина Туринског, Чедомира Васића и употпуњен делима каснијих стваралачких фаза Миће Поповић и Љубице Сокић. Збирка има невелики број скулптурских дела, ипак треба поменути вајаре Ану Бешлић, Светозара Радојчића, Ратка Вулановића.

Назив слике

Галерија

Кустос Историјско – уметничке збирке

Марина Радосављевић, виши кустос историчар уметности

marina.radosavljevic@muzejpozarevac.rs