КУЋА ДОБРЊЧЕВИХ

Објекат у Немањиној 33, познат као Кућа Добрњчевих, изграђен је 1995. године, на месту куће Арсенија Добрњца. Ова кућа представља балкански тип градске куће засноване на оријенталним узорима. Године 1997. основан је Фонд Петар Добрњац, а касније објекат мења име у Кућа Добрњчевих. 

Кућа носи име по познатом војводи из I српског устанака, Петру Добрњцу. Народном музеју у Пожаревцу објекат је припао 2002. године и од тада се у њему налази музејска поставка.

Култура становања у Пожаревцу у XIX и првој половини XX века

У ,,Кући Добрњчевих” постављена је изложба ,,Култура становања у Пожаревцу у XIX и првој половини XX века” – приказан је ентеријер српске куће која прати развој становања у Пожаревцу у XIX веку све до почетка наредног столећа. Кроз архитектуру, етнолошке предмете, ликовну и примењену уметност може се сагледати живот пожаревачке грађанске куће из наведеног периода.

У првим деценијама XIX века задржавају се оријенталне навике у опремању простора – соба је опремљена миндерлуцима за спавање, омањим асталчићима и столицама, сталажама за шољице, тацне, чаше, ћилимима на патосу. По доласку Турака на српску територију почињу да се негују разни занати, посебно обрада дрвета и метала (бакар, сребро). Кујунџије израђују посуђе од метала за свакодневну употребу (сахани, тепсије, ибрици…) који носе оријенталне утицаје у обради.

Кујунџије-златари раде у техници гравирања, цизелирања, инкрустрације и тауширања, са арабеском, шаром од испреплетених геометријских и биљних форми, као главним мотивом. У XVIII и XIX беку цветало је дрворезбарство у којем су се уметници – резбари остварили нарочито кроз биљни орнамент (представа човека је била забрањена у уметности). Декоративна пластика у дрвету налазила се како на исламским јавним зградама и богомољама, тако и у приватним кућама, нарочито на вратима и таваницама.

Украшавани су још долапи, трeмови, намештај са мотивима флоралног и геометријског порекла (шестокраке звезде, криве линије сличне змијама, стилизовани цветови…).


Чаша алпака, H-10cm, R-7,5cm, r-4 цм

Постепено потискивање оријенталног начина живота од средине XIX века променило је стару структуру породичних домова и њихов начин опремања. Приватни простор постепено добија европски изглед. Пошто није постојала домаћа производња, намештај се увозио из средње Европе, најчешће из Беча и Будимпеште.

Стилске особености експоната уклапају се у стилове историцизма, тзв. „неостилове“ или намерно подражавање претходних уметничких епоха. Од средине XIX века, па све до појаве сецесије, у примењеној уметности носталгична веза за ранијим стиловима је била веома јака, те настају стилови израсли на темељу готике, ренесансе, барока, рококоа. У витринама су биле смештене породичне драгоцености, али и симболи друштвеног положаја.

Имућније породице наручују слике којим украшавају станове, најчешће репрезентативне портрете својих чланова. Осим слика, на зидовима висе и фотографије и друге породичне меморабилије. Често се качи оружје поштованих предака, који су се прославили у борбама. Тако, приватни простор у XIX веку добија и јавну намену са циљем да пружи одабране информације о власнику куће и члановима његове породице.

 

Бокал, крај XIX века стаклo, H-31,5 цм

Art Deco стил у стамбеној култури Пожаревца

У првој половини 20. века, нарочито у међуратном периоду, многе пожаревачке породице своје домове опремале су намештајем Art Deco стила.

То је био модеран стил, који се веома брзо проширио по Европи и Америци. Поникао је у Француској, непосредно пре Првог светског рата, као одговор на сецесију. Одликује се лаганим дизајном, елеганцијом, високим сјајем и употребом једноставних линија и чистих боја. У изради намештаја користило се квалитетно дрво обложено полираним и лакираним фурниром.

У то време, Пожаревац јe био значајан економски и културни центар, захваљујући развоју трговине, занатства, угоститељства, почецима индустријализације, као и духу једног образованог грађанског слоја, који се школовао или стручно усавршавао у западноевропским државама.

Kућа Добрњчевих

Радно време:

Понедељак – петак: 7:30 – 15:30

Субота и недеља нерадни дани