Оснивањем Народног музеја у Пожаревцу 1895.године (при Пожаревачкој гимназији), годинама је на разне начине и различитим путевима доспевао материјал из праисторије, преко антике, средњег века до турског периода, XIX и почетка XX века. Овај материјал је дугогодишњим залагањем стручних радника музеја, систематизован, класификован и у одређене збирке заведен и смештен. С обзиром да је овај крај богат археолошким налазима, збирке у својим депоима чувају већу количину налаза, међу којима има и репрезентативних примерака.
Поред многобројних случајних налаза, који сачињавају део средњовековне збирке, значајну улогу имала су и систематска и заштитна ископавања Археолошког института која су предвиђена дугогодишњим планом – 50-тих година 20 века ископавали у селу Дубравици, локалитет Орашје и 80-тих година XX века у Старом Костолцу, средњовековно Браничево на локалитетима: Мали град, Велики град, Рудине и Светиња.