ВИМИНАЦИЈУМ

Настанак и развој Виминацијума, главног града римске провинције Горње Мезије, у непосредној  је  вези  са  војно-политичким и економским активностима у Царству. Према писаним изворима, у време владавине Августа,   Римљани су дошли у средње Подунавље и  у периоду од  13. године пре н.е., до краја Августове владавине (14.г. ), започели изградњу утврђења (praesidia ), како би створили сигурну границу у овом делу Царства. Oснивање римске провинције Мезије  као граничне области, обично се датује  у  време Тиберија, у 14. или 15. годину,  јер је тада укључена у римски порески систем.

Тачно време оснивања војног логора у Виминацијуму  није познато и још увек представља предмет расправа. Почетком I века   вероватно је постојао као племенско утврђење, oppidum.  

Велика концентрација   локалитета из млађег гвозденог доба и континуитет  латенске културе на широј територији Костолца,  афирмишу претпоставке о келтском пореклу имена Виминацијум,  са карактеристичним наставком –acium и основом која се среће у топономастици територија насељених келтским становништвом.

Већи стратешки значај Виминацијум је добио тек од  Домицијанове владе, у време  офанзивне  римске политике према Дачанима,  што је  интензивирало  активности на утврђивању дунавске границе, као чврсте војне платформе за освајање Дакије.  У низу већих и мањих новооснованих, римских уврђења на мезијској обали Дунава и дунавском залеђу,  највећи је био Виминацијум. Након пустошења провинције од стране Дачана 81. и  85. године, Домицијан је био принуђен да предузме низ  значајних војних и административних реформи које би одбрану учиниле ефикаснијом. Једна од тих мера је и подела провинције  Мезије на два дела,  86 године: Горњу (Moesia Superior) и Доњу (Moesia Inferior). Виминацијум је проглашен за главни град Горње Мезије ( Мoesia Superior).

Од тада,  историја Виминацијума  тесно је  повезана са догађајима и централном политиком Царства. Најпре су то биле дуге и  систематске припреме за освајање Дакије, а затим догађаји који су  од  II до VI века,  снажно утицали на  политичко-економску историју овог подунавског града.

            Након Домицијанове  смрти, 96. године, Трајан је   интензивирао припреме  за коначни обрачун са Дачанима. Тај период је обележен  обновом  постојећих  и изградњом нових утврђења,  међу којима су  Ледерата и  Пинкум. У време интензивних Трајанових припрема за рат са Дачанима,  као и током ратова ( 101-106. ), Виминацијум је био  сабирна база римских легија,  а прелазак једног дела римске војске извршен је у његовој близини, код Ледерате.

 Истовремено су се одвијали и велики грађевински подухвати на изградњи кључних комуникација које су провинцију повезивале са јужним, западним и источним областима Царства. У изградњи логора и инфраструктурне мреже, поред легије VII Claudia,  учествовала је и легија  IV Flavia.

            Проблем редоследа боравка легија  IV Flavia и VII Claudia у Виминацијуму поједини истраживачи решавају на следећи начин: IV Flavia је у Виминацијум дошла одмах по приспећу у Мезију, 86. године, па је затим око 89. године  премештена у Аквинкум, док је у Виминацијум доведена VII Claudia,  која је пре тога могла бити стационирана  на доњем Дунаву.

            Натписи  из II и  III века који се односе на легију  IV Flavia,  повезују се са  периодима када је она  замењивала легију   VII Claudia која је учествовала у ратовима на Истоку.

Активно укључивање у римску цивилизацију,  друштвено- политички систем и организацију,  динамична комуникација са развијеним друштвима Запада и Истока,  убрзали су развој и донели квалитативне новине. Осим тога, робовласнички односи и  стабилна  економска база стварана током неколико  миленијума развоја праисторијских и  протоисторијских култура на природно изузетно богатој територији,  допринели су да  Виминацијум  постане  најзначајнији војно-политички и економски пункт и  највеће градско насеље на доњем Дунаву.

У првим деценијама II века  космополитска политика Хадријана и гесло Pax Romana, дали су велику слободу регионалним подручјима. Међу њима је био и Виминацијум  који је 117. године,  за време Хадријана, стекао статус  града са ограниченим римским правима ( Municipium Aelium Viminacium )  и постао највећи и најразвијенији град у провинцији.  Истовремено је основана,  независна и цару подређена,  рудничка област у Пинкуму (Велико Градиште),  чиме су  створени  предуслови за даљи политички и економски просперитет  читаве браничевске области.

            Период  III века,  посебно је буран   у политичкој и економској историји Виминацијума, обележен значајним војним активностима на Истоку које су пратиле и велике економске тешкоће. У таквим околностима, значај виминацијумских трупа као и његови свеукупни војни и привредно-економски потенцијали,  представљали су  фактор стабилности и одржавања Pax Romana.